ZAMKA ZA RODITELJE II DEO: Greške koje roditelji prave u odnosu na svoju decu sportiste
Zamka u koju roditelji lako skliznu tiče se poređenja sa drugima!
„Vidiš li kako Petar sve stiže i kako ima sjajne rezultate?“.
Sa namerom da motivišu ili možda probude „takmičarski duh“ kod svog deteta, roditelji se služe raznim trikovima. Jedan od najčešćih jeste poređenje sa drugima.
Najčešće su to uspešni vršnjaci, saigrači, profesionalni sportisti, blistavi primeri iz uže i šire familije (ili sami roditelji, pogotovo ukoliko su se nekad bavili sportom). Uz uverenje da „može bolje“ i da nije „toliko dobro“, dete se oseća nedovoljno uspešnim i vrlo verovatno će početi (vremenom) da sebe ocenjuje kroz poređenje sa drugim uspešnim ljudima.
Taj način je veoma pogrešan iz jednostavnog razloga : uvek je moguće pronaći i uvek će postojati neko drugi ko je još bolji, kompletniji, savršeniji i dete će o sebi misliti da nije dovoljno dobro.
Svi mi smo počeli da se bavimo nekim sportom zato što smo uživali u samoj aktivnosti. U situacijama u kojima je dete često poređeno sa drugima, fokus se pomera sa uživanja na nisam dovoljno dobar. Iz tog razloga deca često odustaju od sporta zato što percepiraju da nisu dobra u odnosu na druge.
Roditelji često pred važne utakmice imaju savet sa svoju decu: kako da igraju, kako da se ponašaju i šta da rade.
Ovakav pristup ne mora biti nužno loše, deca ovo mogu shvatiti kao zainteresovanost i uključenost roditelja u stvari koje su im važne. Međutim, kada postaje loše?
Ukoliko za Vašu decu stalno imate gotove i direktivne savete, ukoliko im dajete tačna upustva šta i kako treba da rade, onda ih preterano kontrolišete.. Ukoliko stalno dajete gotova rešenja dete neće donositi samostalno odluke, što je složićete se, jedan od osnovnih zadataka roditelja : da spreme dete za samostalni život i nauče dete da samostalno donosi odluke!
Svi mi smo počeli da se bavimo nekim sportom zato što smo uživali u samoj aktivnosti. U situacijama u kojima je dete često poređeno sa drugima, fokus se pomera sa uživanja na nisam dovoljno dobar. Iz tog razloga deca često odustaju od sporta zato što percepiraju da nisu dobra u odnosu na druge.
Andrija gerić
Pustite vašu decu da prodju kroz svoje iskustvo, pustite ih da pogreše i da sama zaključe kako raditi sledeći put!
Imao sam dosta klijenata čiji roditelji su više znali o sportu od trenera, a da se nisu nikad bavili tim sportom, nego su sve naučili usput dok su pratili svoje dete na treninge i takmičenja.
Uloga roditelja je pre svega bezrezervna podrška i davanje ljubavi ma kakvi bili rezultati u sportu, a trener je taj koji daje savete, rešenja i eventualne kritike na ponašanje vezane za sport.
Roditeljska uloga obuhvata i odabir trenera i praćenje kako trener utiče na njegovo dete. Ovo je jako važno jer treneri postaju modeli ponašanja i ako je trener loš model i dete prestaje da uživa u sportu onda je svakako na roditelju da prebaci dete kod drugog trenera.
Postoje sportisti čiji su roditelji ujedno i njihovi treneri( npr. Trener sestara Vilijams je bio njihov otac na početku, otac od Tajgera Vudsa je isto jedno vreme bio trener svom sinu…).
Uloga roditelja je pre svega bezrezervna podrška i davanje ljubavi ma kakvi bili rezultati u sportu, a trener je taj koji daje savete, rešenja i eventualne kritike na ponašanje vezane za sport.
Kod ovakvih odnosa roditelj-trener mora biti vrlo pažljiv i svestan uloge u kojoj je : da li je u nekom momentu trener ili roditelj ili “mix” i uglavnom su ovi odnosi vezani za početak karijere kad su deca najosetljivija. Problem nastaje kada se situacije i osećanja sa terena prenesu u okruženju koje nije vezano za sport, odnosno u kada se pomešaju odnosi roditelj-dete i trener-sportista.
Ljudi greše, a kako su i roditelji „samo ljudi“ i cilj ovog teksta nije da se osećate loše povodom grešaka koje pravite. Stara izreka kaže: ” Ne postoji savršen roditelj, postoje samo roditelji koji greše malo manje ili malo više”.
Mi, roditelji, samo možemo da se trudimo da manje grešimo.
Ako želite da saznate više na temu greške roditelja sportista i kako ih sprečiti, pratite društvene mreže FB i IG autora teksta Andrije Gerića diplomiranog psihologa ili posetite sajt www.andrijageric.com
